:: bivoda ; :: proizvodi :: negazirana :: sokovi :: priznanja :: kontakt ::

...............................................................................................................

"RTS ", 23. Oktobar 2015.

Uspešno poslovanje fabrike "Bi voda"

Fabrika za proizvodnju vode i bezalkoholnih pića "Bi voda" iz Rakovca kod Bujanovca, obeležila je 15 godina uspešnog rada. Fabrika radi u okviru kompanije "Jumko", ima 101 zaposlenog. Kako je kompanija u procesu restrukturiranja, plan menadžmenta je da se fabrika vode samostalno razvija.

"Bi voda" deo je kompanije "Jumko" iz Vranja, koja je u procesu privatizacije. Rukovodstvo kompanije planira da se fabrika samostalno razvija, da investira u nova izvorišta i novu ambalažu.

"Pokušavamo da kroz proces privatizacije i restrukturiranja "Bi voda" ide samostalno svojim putem. To je naša zamisao i ideja, a da li će da se ostvari, videćemo tokom sledeće godine", kaže Branislav Popović, Nadzorni odbor kompanije "Jumko".

"Bi voda" spada u red srednjih preduzeća, prosečna plata je 39 hiljada dinara.

"Budućnost gledamo tako da u strateškim planovima postoji mogućnost za rast u smislu da ćemo investirati u novo izvorište, u novi bunar", kaže Nenad Zafirović, direktor fabrike "Bi voda".

Problem je, kažu u rukovodstvu, što u Bujanovcu još nema postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Od stotinu jednog zaposlenog, u proizvodnji radi 30 radnika. Smatraju da su još uvek konkurentni na tržištu.

"Počeli smo sa radom 2000. godine, kada je instalirana punionica, savremena oprema i tehnologija. Danas smo još uvek aktuelni jer su tada, te savremene, nekonvencionalne metode prešle u konvencionalne i još uvek možemo da se borimo sa konkurencijom", kaže Nevenka Stojmenović, direktorka proizvodnje.

"Zahtevan posao, jer zahteva veliki broj parametara koje ubacujemo u postrojenje, kako bi ono radilo. Te parametre smo naučili jer dugo radimo, od prvog dana sam na tom postrojenju", kaže Dejan Janjić, radnik.

"Zadovoljni smo uslovima rada, posao nam je izvanredan, treba ga poželeti. Nadam se da ću ovde dočekati penziju", kaže Stojanka Dimitrijević, tehničar.

Deceniju i po proizvode flaširanu mineralnu vodu, tokom godina razvili su proizvodnju negaziranih i gaziranih sokova. Sada godišnje fabrika proizvede 20 miliona litara napitaka, uglavnom za domaće tržište.

...............................................................................................................

"OK Radio ", Oktobar 2015.

OSTANI MLAD UZ BIKOKTU

Vranje, 14.10.2015. - Prateći želje kupaca, bujanovačka „Bivoda“ koja posluje u sastavu „Jumka“ izbacila je na tržište nov proizvod, „Bikoktu.“

Prema rečima Nenada Zafirovića, direktora ove kompanije, posebna receptura ovog proizvoda proizišla je iz dugogodišnjeg iskustva neprikosnovenih lidera u proizvodnji i plasmanu osvežavajućih bezalkoholnih napitaka na tržištu južne Srbije.

- Zaposleni u „Bivodi“ stvorili su „Bikoktu“, osvežavajuće bezalkoholno piće sa kakakterističnim ukusom šipurka, koje je idealno za svakodnevno osveženje u svim situacijama.

Ovo piće namenjeno svim uzrastima, posebno onima koji neguju mladalački duh u sebi i koji veruju u sebe - kaže Zafirović.

Odatle je potekao i lajt motiv markentinške kampanje za ovaj proizvod, pojašnjava Zafirović, a koji glasi “OSTANI MLAD”.

Cena “Bikokte” je veoma pristupačna, tako da boca od dva litra ovog pića košta 70 dinara.


...............................................................................................................

"Večernje novosti", 13.05.2008. g.

Gazda iz iste branše

VRANJE - Krajem aprila republička Agencija za privatizaciju objavila je tender za prodaju većinskog dela kapitala fabrike mineralne vode i sokova "Heba" iz Bujanovca i javni oglas za prikupljanje ponuda u "komšiluku", odnosno za prodaju "Bivode".

- Prodajna dokumentacija dostupna je od utorka do 30. maja po ceni od 8.000 evra, a poslednji rok za prikupljanje ponuda je kraj juna. Zainteresovani treba da polože i depozit od 250.000 evra. Za nas je još važno da se budući kupac bavi proizvodnjom vode bar tri godine, da preuzme 103 radnika, koliko ih radi u "Bivodi" i da je u 2007. godini zaradio makar četiri miliona evra - kaže Nebojša Cvetković, direktor "Bivode".
Cvetković dodaje da je Agencija za privatizaciju, u saradnji sa konsultantskom kućom "Eukons", odredila početnu cenu za "Bivodu" od 13 miliona evra, kao i da on, "zbog toga što se ovom poslu prišlo ozbiljno i odgovorno", očekuje da se fabrika, na čijem je čelu, proda po znatno višoj ceni od početne.

- Nedavno smo od Privredne komore Srbije dobili nagradu za društveno odgovornu i korporativnu delatnost. Zahvaljujući svim zaposlenim i menadžmentu, "Bivodino" poslovanje je na veoma visokom nivou - objašnjava Cvetković.
Od prodaje ove profitabilne fabrike imaće koristi svi: i zaposleni, jer će na taj način obezbediti sigurnu egzistenciju, ali i lokalna zajednica. Takođe, "Jumko" će, u čijem sastavu posluje "Bivoda", moći konačno da izmiri poverioce i da izbori povoljniju cenu tokom procesa privatizacije.
Na drugoj strani, privatizacija "Hebe", bujanovačke fabrike mineralne vode i sokova se već dugo najavljuje. Raspisivanjem tendera konačno su raspršene sve sumnje i nagađanja da će do toga uopšte i da dođe. Kamen spoticanja bila je i neraspoređena dobit od 350 miliona dinara, zbog kojih su radnici tužili preduzeće.

- Problem smo rešili tako što ćemo novac koji budemo dobili od vlade za ovu namenu, uplatiti radnicima poslednjeg dana u mesecu pre nego što potpišemo ugovor sa budućim vlasnikom - tvrdi Miodrag Manasijević, generalni direktor "Hebe".
Ova odluka države da se uključi u rešavanje problema podele neraspoređene dobiti je od velikog značaja za zaposlene, pogotovo za one koji imaju više od 20 godina radnog staža. Naime, po njihovim proračunima, svako od njih bi trebalo da dobije više od dva miliona dinara u proseku.

Procenu vrednosti "Hebinog" kapitala radila je konsultantska kuća "Ces mekon", ali su brojke, objašnjavaju u ovom preduzeću, "zasada strogo čuvana tajna, koja će to ostati sve do otvaranja ponuda". Inače, potencijalni kupci do kraja maja mogu da otkupe tendersku dokumentaciju, a krajnji rok za dostavljanje obavezujućih ponuda je 30. jun.
U "Hebi" kažu da potencijalni kupac, baš kao i u slučaju "Bivode", mora makar tri godine da se bavi istom delatnošću kao i oni i da mu je prihod u prethodnoj godini minimum 20 miliona evra.

IMOVINA

"HEBA" ima 517 zaposlenih, i prošle godine je ostvarila prihod veći od 10 miliona evra, a na "vodnom" tržištu Srbije učestvuje sa sedam odsto. Na tenderu će se, osim proizvodnih i prodajnih objekata površine 10.000 metara kvadratnih, naći i pet hektara zemljišta.

...............................................................................................................

"Корак", мај 2008. г.

Први пут код нас додељене награде друштвено одговорним предузећима у склопу завршетка прве фазе пројекта „Успостављање друштвене одговорности предузећа у ЈИЕ"

ДРУШТВЕНА ОДГОВОРНОСТ ПРЕДУЗЕЋА У СРБИЈИ

ТИГАР И БИВОДА ЗА ПЕТИЦУ

Kомпанији „Тигар" а.д. из Пирота додељена је награда за друштвено најодговорније предузеће у Србији у 2007. години у категорији великих предузећа, док је у рангу малих и средњих ова награда припала „Биводи" из Бујановца. Такмичење је спроведено у оквиру пројекта „Успостављање друштвене одговорности предузећа у ЈИЕ" (CSR) у Привредној комори Србије (ПКС). Другу награду мећу великима добила је компанија „Ball Packaging" из Београда, а трећу пивара „Carlsberg" из Челарева. На четвртом месту је компанија „Holcim Србија" из Новог Поповца, а петом „Erste Банка" а.д. из Новог Сада. У категорији малих и средњих предузећа друга награда припала је предузећу „Ribbon-cms" из Београда, док је трећа уручена фирми „Југохем" из Нове Пазове. Компанија „Еуконс" из Београда заузела је четврту позицију, а пету „Маја промет", такође, из Београда.

CSR УПИТНИК СТИГАО НА АДРЕСЕ БРОЈНИХ ПРЕДУЗЕЋА

CSR пројекат финансира Министарство за економску сарадњу и развој Савезне Републике Немачке, а спроводи га ПКС у сарадњи са немачком организацијом InWEnt GmbH из Келна и партнерским организацијама у земљама југоисточне Европе. Реализација пројекта започета је половином прошле године када је CSR упитник послат на адресе више од 400 предузећа. Ипак, аплицирало је 49 компанија, од којих је 11 у категорији великих и шест у категорији малих и средњих предузећа ушло у ужи избор. Након тога, чланови CSR тима, састављеног од представника ПКС, обишли су ова предузећа како би верификовали податке достављене у апликацијама. А онда су наступили чланови CSR жирија, иначе представници Владе, Универзитета, невладиних организација, мећународних институција, удружења привредника, медија, који су најпре одлучили о избору 5+5, односно 3+3 предузећа, као и о коначном рангирању компанија у обе категорије. Потпредседник Владе Републике Србије и члан CSR жирија Божидар Ђeлић истакао је да је друштвена одговорност предузећа одговорност привреде за активности Koje надилазе стварање профита компанија. Предузећа у добро уређеним европским друштвима предузимају серију акција у овој области, јер тиме, не само да унапређују сопствено пословање, него и друштво у коме раде. Неопходно је да израђујемо Стратегију одрживог развоја која обухвата бројна питања међу којима и друштвену одговорност предузећа, рекао jе Ђелић. Вицепремијер је најавио да Министарство културе, уз подршку невладиних организација, припрема закон о фондовима и легатима коЈи ће заменити застарели Закон из 1990. године и тако омогућити предузећима да на законски урећени начин више допринесу друштвеној одговорности. Државни секретар у Министарству економије и регионалног развоја Јасна Матић нагласила је да су друштвено одговорне оне компаније које чине више од онога што им закон налаже. На држави је одговорност да предузећима олакша да се усагласе са законом и тако им остави довољно снаге и воље да чине више од онога што им закон налаже. Мултинационалне компаниЈе, које послују у нашој земљи пружиће пример како би требало успешно сараћивати, пре свега са локалном заједницом, али и друштвом у целини, рекла је Матић.

БЕСКОМПРОМИСНА ПОСЛОВНА ОДЛУКА

Председник ПКС и члан жирија у CSR пројекту Милош Бугарин истакао је да корпоративна друштвена одговорност представља покушај да се сви аспекти компанијског деловања ставе у функцију општег друштвеног добра, а колико је ова тема важна показује и то што заузима високо место у агендама Европске уније и Светске трговинске организације. Предузећа, често, више воде рачуна о економском аспекту пословања, односно профиту, запостављајући заштиту животне средине, безбедност и здравље запослених и позитиван однос према свом окружењу. Ипак, ова област представља бескомпромисну пословну одлуку,

јер је дугорочно посматрано добра за пословање предузећа, нагласио је Бугарин. Представник „Iltis"-a, немачке организације са којом ПКС сарађује на пројекту, Thomas Hellle рекао је да је друштвена одговорност предузећа веома важна за све земље потенцијалне чланице Европске уније, као и да компаније које спроводе овакве активности унапређују своју будућност. Да се друштвена одговорност компанија све више развија у Србији сагласан је и професор Факултета за економију, финансије и администрацију - ФЕФА у Београду и председник CSR жирија. Михајло Црнобрња, који је казао да оваква одговорност није помодарство веђ реално сагледавање потреба компанија да на другачији начин остваре своје визије и циљеве.

ЦИЉ - ТРАДИЦИОНАЛНА CSR НАГРАДА

Секретар Удружења за мала предузеђа ПКС и координатор пројекта Дејан Трифуновић рекао је да је доделом CSR награда завршена прва фаза двогодишњег пројекта, као и даје циљ да ова награда постане традиционална. Пројекат има регионални карактер јер се спроводи у готово свим земљама ЈИЕ и кореспондира са актуелним документом Стратегија одрживог развоја. Током спровођења пројекта оцењиван је баланс компанија у односу према запосленима, тржишту, животној средини, имовини, односно капиталу и друштвеној заједници. Друштвена одговорност предузеђа је велика тема која се у нашој земљи успоставља на озбиљан начин, нагласио је Трифуновић. Овај пројекат, како је подсетио секретар Одбора за заштиту животне средине и одрживи развој ПКС и члан CSR тима мр Душан Стокић, разликује се од других, пре свега, по јединственој методологији, строго дефинисаној процедури, свеобухватности, објективности, обучености пројектног тима, као и независности и компетентности стручног жирија. Жеља нам је да се у Србији и даље промовишу CSR вредности, како у предузећима тако и у друштву уопште, али и да се CSR и инстиуционално успостави у ПКС, поручио је Стокић.

CSR НАГРАДА

Признање за друштвену одговорност додељено је свим компанијама које су заузеле првих пет места у обе категорије, док су три друштвено најодговорнија предузећа у обе категорије, осим признањем, награђена скулптуром, пословним путовањем у региону уз промоцију свог CSR програма, правом коришћења знака друштвене одговорности током 2008, могућношћу медијске промоције и студијским путовањем у Немачку. Првопласиране компаније „Тигар" а.д. и „Бивода" добиле су и финансијску награду. Сва предузећа која су учествовала у пројекту биће укључена у CSR Индекс, као и у завршни Извештај о друштвеној одговорности предузећа у Србији.

"Informator", April 2008.

U DRUŠTVU NAJBOLJIH

U okviru završetka prve faze projekta Uspostavljanje društvene odgovornosti preduzeća u jugoistočnoj Evropi, koji je sprovela nemačka organizacija In Went GmbH, u Srbiji su po prvi put dodeljene nagrade društveno odgovornim preduzećima.

U kategoriji malih i srednjih preduzeća bujanovačka Bi voda ponela je laskavo priznanje najodgovornijeg preduzeća u oblasti društveno korporativno odgovornog poslovanja za celu jugoistočnu Evropu. Odluku o tome doneo je žiri sastavljen od eminentnih stručnjaka iz oblasti ekonomije, finansija, tržišnog poslovanja, ekologije, marketinga...
Među članovima žirija bili su i Božidar Đelić, potpredsednik Vlade republike Srbije, Miloš Bugarin predsednik Privredne komore Srbije, Mihailo Crnobrnja, profesor ekonomije, Veran Matić, direktor B 92, Verica Kalanović, državni sekretar mini-starstva ekonomije i regionalnog razvoja i drugi.

Na svečanosti, održanoj tim povodom 14. marta u Privrednoj komori Srbije, preduzeću je uručena statua korporativno odgovornog preduzeća sa plaketom. Bi voda je dobila i finansijsku nagradu,   studijsko
putovanje u Nemačku, pravo korišćenja znaka društveno odgovornog preduzeća tokom 2008. godine. Omogućeno je i da o trošku organizatora takmičenja održi prezentaciju o društveno odgovornom poslovanju u nekoj firmi u zemljama okruženja.
Takmičenje za odgovorno društveno korporativno poslovanje deo je projekta koji je sprovela SR Nemačka, Ministrastvo za ekonomski razvoj i saradnju ove zemlje, a realizovano je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.

U okviru projekta, analizirano je 400 pre-duzeća, od Subotice do Preševa. Njima su poslati upitnici vezani za četiri oblasti poslovanja: odnos prema zaposlenima, prema tržištu, ekologiji kao i lokalnoj zajednici. Ušavši u uži izbor, verifikaciona komisija posetila je Bi vodu, ne bi li se uverili u istinitost podataka datih u upitniku.

Nakon opsežnih provera Bujanovčani su ušli u izbor tri najbolja preduzeća. Nakon prezentacije, održane u Privrednoj komori Srbije, usledilo je priznanje i titula najboljeg društveno korporativnog odgovornogposlovanja.
-  Nagrada je, kaže direktor Bivode Nebojša Cvetković, velikopriznanje za naš dosadašnji rad i odnosprema korporativnim vrednostima.  Ponosni smo jer smo se, ne samo našli u društvu najboljih, već smo postali i najholji. Prestižnim   priznanjem koje je pripalo Bi vodi, kao jedinom državnom   preduzeću medu brojnim preduzećima sa kojima smo se takmičili, potvrdili smo da, bez obzira na status preduzeća, samo odgovoran domaćinski odnos prema radu, uz poštovanje zakonske regulative daje rezultate, naglašava Cvetković.

Inače, poslovanje Bi vode iz godine u godi-nu beleži sve bolje rezultate. U 2007. u odnosu na godinu pre, povećan je plasman za 11,4 odsto ili 300 miliona dinara. Za 2008. projektovano je povećanje za 12,5 odsto. Cilj preduzeća, koje posluje po najvišim strandardima u poslovanju, ISO 9001-2000 i HACCR jeste da postane lider ne samo u Pčinjskom okrugu veći u Srbiji i zemljama u okruženju. Izvoz na zahtevno švedsko tržište, koji je ostvaren u 2007. godini, prvi je korak ka ostvarenju tog cilja. Bi voda teži da postane robna marka lako prepoznatljiva na tržištu, kako po kvalitetu tako i po dizajnu i marketingu. U tome, u ovom preduzeću koje očekuje skora privatizacija, vide najveću dobit i šansu od skore privatizacije.

 


Direktor Bivode Nebojša Cvetković

...............................................................................................................